- May 10, 2018
- Posted by: Vanja
- Category: Uncategorized @me
Povodom samita EU, zakazanog za 17. maj 2018.g., održana je međunarodna konferencija “Glas integracija Zapadnog Balkana”, na kojoj su učestvovali predstavnici sindikata zemalja Zapadnog Balkana. Ovom prilikom, članice Regionalnog sindikalnog savjeta “Solidarnost” zajedno sa Savezom nezavisnih sindikata Kosova, Savezom nezavisnih sindikata Albanije, Nacionalnim savezom nezavisnih sindikata Albanije, Nacionalnom sindikalnom konfederacijom Kartel-Alfa, Konfederacijom nezavisnih sindikata Bugarske i Konfederacijom rada „Podkrepa“, u koordinaciji sa EKS – Evropskom konfederacijom sindikata, pozdravile su činjenicu da je integracija zemalja Zapadnog Balkana jedan od prioriteta EU, te su ovom prilikom donijele sledeću Deklaraciju:
Deklaracija o novoj radnoj-socijalnoj dimenziji procesa Evropskih integracija Zapadnog Balkana
Polazeći od činjenice da socijalni partneri kao bitan društveni faktor na nacionalnom nivou moraju biti istinski uključeni u celokupan proces Evropskih integracija mi pozivamo na jačanje kapaciteta socijalnih partnera, i to pružanjem tehničke podrške kao i transparentnog uključivanja u procese EU integracija naročito kroz pružanje detaljnih i blagovremenih informacija tokom procesa pristupanja. Takođe, verujemo da je ekonomska pomoć i olakšavanje pristupa evropskim izvorima finansiranja (EU Komisija, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj) socijalnim partnerima sa Zapadnog Balkana od velike važnosti za formiranje funkcionalnog i održivog socijalnog dijaloga. Smatramo da zakoni koji su predmet reformskih procesa tokom pristupanja EU ne bi smeli da dospeju pred Vladu i parlament, a da prethodno nisu temeljno razmotreni pred socijalno-ekonomskim savetima. Takvi zakoni moraju da se donose u redovnom postupku, a ne po hitnoj proceduri, a ako se pojavi potreba hitnog donošenja, treba garantovati učešće reprezentativnih sindikalnih i poslodavačkih organizacija.
Pozivamo nadležne evropske institucije da u daljem procesu EU integracija podsećaju vlade država u regionu da se tokom sprovođenja pravnih tekovina EU u oblasti radno-socijalnih prava ne donose odluke koje će predstavljati samo blanko ispunjavanje minimalnih standarda propisanih preporukama već i da se gde god je to moguće u saradnji sa socijalnim partnerima uspostave i implementiraju viši standardi poštovanja radnih prava. Insistiramo da Evropski stub socijalnih prava u svih njegovih 20 prioritetnih oblasti bude u osnovi procesa transponovanja zakonodavstava kako bi obezbedio dostojne minimalne nivoe socijalne zaštite zemalja kandidatkinja.
U daljem nastavku procesa Evropskih integracija neophodno je obezbediti dostupnost svih dokumenata koji se odnose na pregovore o pristupanju i to pre svega analitičkih izveštaja, prevoda pravnih tekovina EU-a kao i da se kriterijumi za otvaranje i zatvaranje poglavlja objave na stranicama Delegacija Evropske unije u zemljama regiona. Socijalni partneri bi trebalo da aktivno učestvuju u svim stručnim i radnim grupama za pripremu pregovora po pojedinim poglavljima te na svim sastancima užih pregovaračkih grupa kad god se radi o pitanjima koja su u nadležnosti socijalno-ekonomskih saveta. U tom slučaju bilo bi izuzetno korisno da stečena iskustva u radu 13 Mešovitih konsultativnih komiteta iz pretpristupnog perioda država koje su pristupile EU (2004-2013) korist nove zemlje kandidatkinje.
Prilikom usklađivanja domaćeg zakonodavstva za zakonima EU neophodno je analizirati i sve moguće socijalne posledice legislativnih promena naročito na ugrožene kategorije stanovništva i na prava radnika, sisteme socijalne zaštite, socijalni dijalog i industrijske odnose. U kontekstu toga socijalne partnere treba uključiti u izradu pravnog okvira i mera za izgradnju kapaciteta, čiji je cilj podrška daljoj konvergenciji uslova rada i socijalne inkluzije, kao i unapređenje efikasnog tripartitnog dijaloga, socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja.
Pridružujući se kampanji Evropske konfederacijue sindikata za povećanje plata i „Alijanci za uzlaznu konvergenciju zarada “, naglašavamo da se ovaj proces treba realizovati na nivou kompanija, država, regiona i EU. Moguće mere za prevenciju odliva mozgova i ograničavanja migracijie iz regiona u druge regione jesu: bolje iskorišćavanje činilaca privlačenja i odguravanja kao i plata u filijalama multinacionalnih kompanija pozicioniranih u EU, uz striktno poštovanje principa „za jednaki rad – jednaka plata“.
Pozivamo EU da u neposrednoj saradnji sa socijalnim partnerima razvije mehanizme pretpristupnih fondova kojima bi se omogućilo direktno učešće sindikalnih I poslodavačkih organizacija u oblastima bitnim za društveni razvoj i to pre svega u obrazovanju. Zahtevamo i aktivnije uključivanje sindikata u ekonomske reforme kao i reforme tržišta rada naročito kada se radi o programima koji se sprovode kako bi se na tržištu rada smanjio raskorak u ponudi i potražnji radne snage i visok nivo nezaposlenosti.
Očekujemo da će “Plan povezivanja” (u oblasti saobraćaja, komunikacija, energetike, obrazovanja i digitalizacije) stvoriti funkcionalne i u potpunosti integrisane infrastrukturne mreže, kako na Zapadnom Balkanu, tako i između tog regiona i EU. Pošto se radi o privlačenju investicija i mogućnosti otvaranja mnogih radnih mesta, nastojimo da “Plan povezivanja” bude usaglašen sa socijalnim partnerima u regionu i po zemljama.
Isto tako, sindikalne i poslodavačke organizacije sa Zapadnog Balkana treba aktivno da učestvuju u definisanju znanja neophodnih za obavljanje novih poslova, boljem planiranju i povezivanju politika u oblasti obrazovanja, obuke i zapošljavanja, koje su odgovor na digitalizaciju i Industriju 4.0 u regionu. Smatramo da u procesu pristupanja, nove tehnologije i inovacije treba biti podržane snaznim ekonomskim i finansijskim politikama i pravednim poreskim sistemima koji finansiraju u neophodnom stepenu socijalnu sigurnost.
Potrebno je obezbediti sve garancije da se rad migrantskih radnika iz regiona u zemljama EU odvija pod uslovima koji važe za tamošnje radnike s tim što se zabrani eksploatacija i garantuje jednaki tretman tih radnika kao i njihov potpuno jednaki tretman i sprovođenje stabilne integracione politike uz uključivanje socijalnih partnera.
U procesu reformi pravosuđa nadležni organi u državama regiona bi trebalo da povedu računa da se ubrzaju radni sporovi i gde god je to moguće formiraju posebna sudska veća nadležna za radno-pravnu materiju.
Sofija, 9. maj 2018. g.